О књизи: 2016 / "...Истина, ја нисам личност коју спутавају силе вишеструко супериорне од моје, развлачим своје постојање у безвремено нигде, у коме нема чак ни празнине, а сама моја мисао – неспутана, слободна – осуђена је да се распрши у овом „нигде“, никада не сусрећући захвалну еластичност која ми то може вратити. А онда, на врхунцу очаја, у пароксизму усамљености – смислио сам то: апсурдно, апсурдно, састављено у потпуности од честица које негирају срећу, само да би гладни сензори моје душе ухватили тај ехо, ту сенку која само је у стању да потврди чињеницу нашег постојања. Меа цулпа. Меа макима цулпа. Био је то преварантски трик, опрости ми Бусик…»